Netflix i TikTok – Nerealistično smeće današnjice

Mislim da se ljudi polako i privikavaju na činjenicu da napišem jedan članak u tri meseca i onda nestanem, ali šta da radim ljudi?

Nije kao da se stalno nešto dešava, pogotovo u ovo doba korone gde su svi nešto oprezni i ne rade ono što bi inače radili bez ikakvog pogovora.

Jednostavno ne dobijam inspiraciju od svakodnevnih događaja.

Davanje klinkama nerealističan pogled na svet nije ništa novo – Notebook je to uradio, Twilight je to uradio, skoro svako novo Netflix izdanje će to da uradi. Budite pametni, ne dozvolite da nova epizoda „Drkanje pičke na TikTok dečake“ na Netflixu utiče na vas – ne budite idioti.

TikTok je pritom još više pogoršao stvari sa svojim konceptom takozvanih „TikTok bad boys“, koji su sve samo ne „bad boys“.

E sad, nijedan kredibilan pisac neće pisati nešto o nečemu što nije istražio, te sam odlučio da se podvrgnem najvećem mučenju ikada i prošišam malo TikTok i Netflix.

Istina, ima dobrih stvari na Netflixu, kao što je na primer Stranger Things, ali mi ne pričamo o takvom tipu Netflix sranja, bar ne u ovom članku.

Na TikToku nisam pronašao ništa pametno.

Realno, da li ste očekivali da ću naći nešto normalno na TikToku?

Našao sam samo gomilu idiota sa kačketima koji glume neki „gangsta shit“, a da vide pravog gangstera, napunili bi gaće pre nego što bi stigli da okrenu svoj kačket ko neki zajebani Pokemon treneri.

Ovaj lik nije promenio broj godina još od početka Pokemona.

Takođe sam naišao na veliki broj devojčuraka koje ništa drugo ne rade, sem što se šminkaju, pokušavaju biti smešne (ali su im fore očajne), „pevaju“ i „plešu“ (to što sam video se ne može nazvati plesom, a pevanje se svodi na pomeranje usana dok u pozadini ide neka najnovija hip-hop numera).

Od ovog sranja dobijam flešbekove na musical.ly i MattyBRaps

Sledeća stvar u redu stvari na koje ću da se poserem je Netflix, ali za razliku od TikToka na Netflixu možete naći neke dobre stvari (Stranger Things!).

Ovo možda i nije toliko napad na Netflix koliko je na romantične filmove kojih, hvala Bogu, na Netflixu ima pun kurac. Takođe sam primetio da većina ljudi koji misle da je, 50 Shades of Gray, dobra knjiga ili film, nikad ne bi ni pomislili da probaju BDSM. Pa jebem vam mamu licemernu, odlučite se.

Ili želite da vas neko udara ciglom o glavu ili ne želite.

Ako ne želite, onda ne idite okolo vrišteći kako je Kristijan Grej momčina kojoj bi dali da vam ugura šaku u šupak. Mada opet ne očekujem nešto mnogo od knjige koja je počela kao Twilight fan-fiction.

Ne, jednostavno ne…

Pošto nemam mnogo vremena da se jebavam sa ovim sranjem, a i hoću da mi razum ostane donekle čitav, neću se previše jebavati komentarisanjem ove gomile govana, nego ćete lepo dobiti listu pa je pokažite devojci, kevi, keru, komšinici, mojoj kevi…

Zapravo sam gledao Twilight, te sa punim pravom mogu reći da je užasan

Evo liste za klinke, napaljene tinejdžerke i usamljene mame:

  1. Nijedan redovan muškarac neće trčati za vama ako ga odbijete. Naći će drugu i biće mu lepo.
  2. Ako ste odbijeni, time što pokušavate da mu ujebete život nećete ništa postići, sem što ćete sebi ujebati ikakve buduće šanse.
  3. „Ništa pre braka“ je glupost, i to i same znate. Uskoro poseban post.
  4. Jebite se s kim hoćete – koga boli kurac šta vaši roditelji misle. Imate slobodnu volju u pičku materinu.
  5. Ljubomora nije „seksi“, niti „privlačna“, već je naporna do zla kurca i ide nam na kurac. Ako želite da nam dokažete da nas volite, postoji drugi način.

Ništa, nadam se da sam pomogao barem malo – a, i da nisam zabole me kurac iskreno.

Odem sad da skočim s mosta zbog stvari koje sam video tokom istraživanja za ovaj članak.

Narkomanija, moje mišljenje – Prvi deo

Okej, okej, znam da nisam objavio nijedan post od, ne pamtim ni ja kada, i stvarno nemam neki dobar izgovor za to – tako da reći ćemo da sam imao lične probleme, čak iako svi znamo da je to gomila govana i da sam samo bio lenj i neinspirisan. Do sad…

Na vašu žalost, nisam mrtav, tako da krenimo…

Ako ste prepaljena klinka, koja drka pičku na Vladu Georgijeva velika je verovatnoća da ćete overiti od lekova koje zgutate nakon što vas dečko ostavi.

Svi vrlo dobro znamo šta je to droga – ko kaže da ne zna, ili je premlad da čita ovo smeće, te ga molim da napusti ovaj blog odma, ili laže. Svi smo se sa istom susreli i susrećemo se svakog dana, bilo to u obliku neke travuljine, praška, gljiva ili pića, ona je sastavni deo naše zajednice.

Pre nego što krenemo dalje moramo znati šta je droga, zapravo. Po ovom kurcu ovde, droga je u suštini bilo šta što menja fiziologiju ili psihologiju tela kada se konzumira.

I pre nego što se super-moralisti, koji se nikako ne drogiraju, skupe sa svojim bakljama i vilama, zamolio bih ih da pokupe svoje alkohole, cigare, kafe i bromazepame i da se nose u pičku materinu.

E sad, kad smo raščistili s tim glupostima, možemo početi o mom mišljenju. A moje mišljenje je zapravo, da pogodili ste, veoma očekivano.

Legalizuj to sranje.

Zašto? (Ovo ću malo više i opširnije da obradim u drugom delu)

Zato što će se ljudi drogirati bez obzira na to što im kažeš. Ljudi se drogiraju otkad znaju za sebe i boli ih kurac za tuđe mišljenje, samo što smo neke stvari prihvatili, a neke ne.

Primer?

Ako hoćete da se drogirate,ali ne želite da vas osuđuju zato što pušite krek, uzmite kafu ili neko energetsko piće. U suštini sva tri kurca su stimulansi i drže vas budnim.

Alkohol je prilično prihvaćen u današnjem svetu. Čudno, s obzirom na to da od njega godišnje overi oko 80.000 ljudi.

Prva stvar koja vam pada na pamet, kad neko izgovori reč „narkoman„, je verovatno neki lik s rukama koje imaju više rupa nego švajcarski sirevi, kako leži urađen ispod mosta dok puši kurac svom dileru, jer nema para za dop.

Istina je zapravo malo drugačija. Ako realno pogledamo svi se mi drogiramo, samo na različite načine. I svi se mi drogiramo za različite razloge. Neko pije jer ga ostavila neka sudopere od žene, neko vuče spid jer sutra ima ispit, a ništa nije učio od početka semestra, neko duva jer mu sevaju jaja i samo želi da se smeje i uživa u ovom sranju koje nazivamo život, dok neko pije kafu, jer ne može bez nje da funkcioniše kroz dan (Da, ovo su reči nekoga koga znam lično).

Okej, ne kažem da nema ljudi koji puše kurac ispod mosta za dop, ali umesto da ih osuđujemo i ismevamo trebalo bi da postupimo sa malo više empatije i pomognemo im, jer i oni su ljudska bića.

A ni ti nisi ništa bolji sa svojih 10 flaša piva i 2 pakle na dan Živojine!

Napomena: Nemam ništa protiv Živojinova.

Ovo bi bilo sve za ovaj prvi deo, a u sledećem postu ću obraditi još neke argumente za legalizaciju i popišaću se u usta svim ljudima koji imaju retardirane argumente poput „sVaKo PoČnE sA mArIhUaNoM“…

Prostitucija – Moje mišljenje o tome

Mnogi kažu da je prostitucija najstariji zanatsa čim se ne slažem.

Najstariji zanat je verovatno neka vrsta lova i sakupljanja psihodeličnih bobica koje te nateraju da vidiš neke čudne stvari. Ali zato mislim da je prostitucija najstarija uslužna delatnost, i to veoma bitna delatnost.

Ajde realno, da li se više isplati dati €60 za sat, a ne moraš posle ni da je vodiš na večeru niti slično – ili je ipak bolje da se zajebavaš mesecima i na kraju ne jebeš zbog ko zna kakvog glupog razloga?

Ako mene pitate ja bih uzeo prvu opciju, jer ako i uspeš da jebeš na kraju, najverovatnije si potrošio više od €60 i mnogo više od sat vremena,a svi znamo da je vreme novac, a novca iovako nema.

Ej, komšija! Oćeš mi ga turiš u dupe za 300 maraka?

Pre nego što išta redovnije krenem da laprdam, moram naglasiti da je moje mišljenje da crkva nema šta da traži u pravnom sistemu države. Pogotovo ako uzmemo u obzir, da na svetu postoji preko milijarde religija i da se ideje jedne religije ne poklapaju sa drugom.

Još jedna činjenica koju vredi naglasiti je da, u određenim delovima sveta, pa tako i kod nas, postoji velika tolerancija za jednu religiju, a velika stigma i manjak tolerancije za drugu.

U Srbiji bi se veselo proveo ako bi usred parka zapalio logorsku vatru i krenuo da se klanjam Perunu. Verujem da bi me masa išutala i eventualno zakovala na krst, jer im izgledam kao sektaš.

Za one koji ne znaju, ovo nije Tor. Ovo je Perun, vrhovni bog Staroslovenske religije. Religije koji su naši preci prakticirali pre mnogo mnogo godina.

E sad, kad smo raščistili s tim, možemo da krenemo i o prostituciji.

Problem je što današnji svet prostituciju povezuje sa trgovinom ljudima, što je pogrešan način razmišljanja. Razlog tom verovanju je upravo taj što velika većina devojaka uđe u svet prostitucije preko trgovine ljudima i o tome se stalno govori, ali niko se ne zapita koliko njih uđe svojom voljom.

Nemojte me shvatiti pogrešno. Trgovina ljudima je veoma velik problem, ali ne vredi ga koristiti kao argument protiv prostitucije iznova i iznova.

Problem današnjih zakona je to što većina proizilazi iz religije, ali kao što sam već sam naglasio – moje mišljenje je da religija nema šta da traži u pravnom sistemu.

Ljudi koji su protiv prostitucije su uglavnom i religiozni (ali ne uvek) i neće je prihvatiti bez obzira na činjenice, tako da vas molim da se ne pravite pametni pred njima. Manite se Sizifovog posla, nećete ništa postići.

Drugi razlozi koji ljudi iznose protiv prostitucije su polno-prenosive bolesti. Ne znam kako da vam kažem, ali postoji kondom, kao i druge metode kontracepcije i zaštite. Na ljudima je da li će ih koristiti. Većina seksualnih radnika ne prihvata „akciju“ bez kondoma, tako da i ovo je glup argument, a da budem iskren nisam naišao ni na jedan dobar argument.

Ako ga imate stavite ga u komentar, molim vas. Otvoren sam za diskusiju.

Kondom je takođe mnogo jeftiniji nego svi antivirali koje ćete morati kupovati nakon što se zarazite HIV-om.

Činjenica je da se legalizacijom prostitucije mogu samo poboljšati stvari.

Ako sklonimo radnike sa ulica, lakše ćemo regulisati njihov rad. Da ne pričam o novcu koji se može zgrnuti od turizma, poreza i slično. Čak bi se i nezaposlenost i siromaštvo smanjili, dok se problem polno-prenosivih bolesti može eliminisati, ili barem drastično smanjiti mesečnim pregledima i forsiranjem korišćenja zaštite od strane poslodavaca ili ministarstva zdravlja.

Velik je problem to što seksualne radnice nemaju nikakvu zaštitu, a zaslužuju je.

Ali ne, mi smo ponosna i moralna država i nikad nećemo ni pomisliti da legalizujemo nešto tako odvratno.

Serbia Strong!

Za ljude koji misle da je to sramota i nemoral pa napadaju seksualne radnike i ismevaju ih – šta vas boli kurac šta druga osoba radi sa svojim telom? Ne smeta vam nemoral kad ga bacate na Lanu Rhoades? Tako sam i mislio.

Seksualni radnici su ljudi kao i svi mi, a ako mislite da nisu – obesite se…

S ovim završavam ovaj post i nadam se da sam nekima od vas koji se ne slažu sa mnom pokrenuo mozak. Ako ne, jebem li ga, otvoren sam za mirnu i civilnu diskusiju.

Urbane legende – Daruma-san

U ovom izdanju urbanih legendi idemo u zemlju izlazećeg sunca – Japan!

Legenda o kojoj ćete danas čitati se zove Daruma-san, i kao i sve u Japanu, ima neke veze sa kupatilom.

Ovaj burazer zna šta radi

Ovaj ritual je veoma sličan igri koju smo mi kao klinci zvali Semafor.

U suštini igra se sastojala od budale koja stoji okrenuta leđima dok ostali igrači trče ka njoj. Ako se budala okrene, svi moraju da stoje u mestu. Ako se neko pomeri, izbačen je iz igre.

https://www.youtube.com/watch?v=XkQmge0L7pw

Sve što vam treba je kada, ne tuš, baš kada i to je to. U suštini treba da goli u mračnom kupatilu uđete u kadu okrenuti ka slavini. Ako ste uspeli da uđete u kadu, a da ne umrete u totalnom mraku, svaka čast. Zatvorite oči i krenite da perete kosu dok se derete „Daruma-san se prosula, Daruma-san se prosula!„.

Daruma-san se prosula!

Ako ste sve dobro odradili, još jednom čestitam, niste totalni promašaj od čoveka, a po legendi bi trebalo da vam se u glavi javi mentalna slika žene kako se prosipa u kadi, pada na slavinu i gubi oko u procesu. Ako se desi nešto čudno, a svi znamo da neće, ne bi trebalo da se okrećete ili otvarate oči, već da se samo proderete glasno: „A zašto si se prosula?

Daruma-san se prosula, snimak 1969. – kolorizovano, snimano na Sovjetskom krompiru

Polako ustanite, ALI NE OTVARAJTE OČI, i izađite iz kupatila bez da palite svetlo ili puštate vodu. Ako vam se prikenjalo, jebiga, brišite rukama.

Kad ste izašli iz kupatila, odma u trčite do kreveta (sa zatvorenim očima), jer svi znamo da ono što ne vidimo ne može da nas povredi.

Igra počinje čim se probudite.

Iskreno da mi se ovako nešto desi, napunio bih gaće pre nego što bi uspela da mi priđe

Po legendi, dok hodate, osećite da vas neko posmatra, ali ako se okrenete neće biti nikoga, što je sasvim logično. Ako ipak vidite nešto, imate par opcija.

Prva opcija vam je da se proderete „Tomare“ i da krenete da trčite ko Usain. To bi kao trebalo da je zbuni na kratko.

Druga opcija, i ono što trebate da uradite po legendi, je da se okrenete – uhvatite je dok još ne ispari, i proderete se „Kitta“, dok pravite pokrete rukom kao da lomite ciglu rukom.

Treća i najrealnija opcija, i opcija koju vam ja predlažem je da prestanete da se drogirate, ako već ne možete da podnesete efekte.

Ako vam druga opcija ne pođe za rukom, vatajte štraftu kao kad Hari Poter na metli juri ono čudo.

Ako niste gledali Hari Potera, šta čekate?!

Na engleskom se to zove „Golden Snitch“, pa ću ja to prevesti kao „Zlatna Drukara“!

Forica s ovom legendom je što „igru“ morate da završite pre ponoći. Ako niste u stanju da to uradite, biće vam zabavnije nego da ste ispustili sapun u zatvoru.

Ako ipak, niste totalni debil, i uspeli ste da oterate Darumu-san u tri pičke materine, svaka čast osvojili ste apsolutno ništaeventualno 250kg noćnih mora što može da vam traje godinama.

Ako mene pitate, to je ekstremno dobra ponuda!

Budući da su veoma veliki hrišćani, mojim roditeljima će biti veoma zanimljivo ako budu gledali moj Search History posle ovog posta. (Primer iz history-ja: Japanese Bathtub Ritual)

U sledećem postu ne mrdamo iz Japanajer zašto bi to radili, i obrađujemo mnogo poznatiju Japansku legendu…

Kučisake-Ona… žena sa odrezanim ustima!

Urbane legende – Bloody Mary

Osim što je ime jednog od najpoznatijih koktela, Bloody Mary ili Krvava Marija je veoma poznata, igra za decu. Kažem igra za decu, jer poslednji put kad sam išta imao s Bloody Mary, a da nije masovno ispijanje alkohola, je bilo u četvrtom osnovne na ekskurziji gde smo svi trpali 300kg gela na kosu, kako bi izgledali ko neki zajebani indijanci pred pičićima.

Za razliku od Wendiga iz prošlog posta, Bloody Mary je ime prave osobe.

Marije Tjudor, ćerke Henrija Osmog, kraljice Engleske.

Svoje ime je dobila po tome što je, u ime katoličanstva (Deus vult, ave Maria! Call the Pope!), pobila preko 300 protestanata.

Uglavnom, dosta istorije! Idemo na pravu stvar.

Prizivanje ovog duha je veoma lagano. Sve što vam treba su sveća, upaljač ili šibice i kupatilo s ogledalom. Da fora bude zabavnija zovite društvo i stucite 30l Laškog.

Kada ste skupili društvo i napili se ko kerovi, morate da odlučite ko će prvi da priziva. Ako niko nema muda, igrajte papir kamen makaze, ne znam šta da vam kažem.

Slika treba da ide s desna na levo, prvo počnite sa dva prsta, pa onda malo više, na kraju ćete moći i celu šaku da joj ugurate…

Izabrani sada treba da uđe u kupatilo (sam), ugasi svetlo, upali sveću i krene da ponavlja „Bloody Mary“ tri puta gledajući u ogledalo. Ako se ništa nije dogodilo, a 100% ni neće, može da proba opet, ovaj put vrteći se unaokolo ko pijana koza.

Nakon što se i ovaj put nije ništa dogodilo, izabrani može da izađe iz kupatila i da shvati da je izgubio par minuta svog života, i da je to ono što je zapravo strašno, a ne neka dečija bajka o kurvi koja iskače iz ogledala. U nekim varijacijama priče se pominje i beba, ali koliko ja znam prava Marija nije imala dece, tako da mi nije jasno odakle ta glupost.

Na ovoj slici mi iskreno izgleda kao da ga neko prima od pozadi, ali dobro…

Ali da se ne lažemo, svi smo kao mali čuli od rođaka, drugovog druga ćaletovog polu-brata koji živi u Svilajncu, kako je on prizvao Bloody Mary i da mu je popušila kurac, iskenjala mu se u WC, tako da nedelju dana smrad nije ispario, ili neku sličnu pizdariju.

Ako hoćete da se vratite u detinjstvo igrajte ovu igru, boli me kurac šta radite iskreno, ali nemojte posle mene da krivite ako se, u mraku, okliznete o sapun i udarite glavu o slavinu – za to ste sami krivi.

Nadam se da ste uživali, ja vam ovde napuštam, a u sledećem izdanju, idemo u Japan – Daruma-san!

Urbane legende – Wendigo

Nedavno sam igrao Until Dawn. Odlična igra – definicija onoga što horor treba da bude, no igrajući je, dobio sam inspiraciju za još jedan krš od serijala…

…URBANE LEGENDE.

I kad sam već počeo sa Until Dawn, nema bolje legende s kojom bih počeo, nego što je Wendigo.

Voldemort kad bi bio Indijanac

Po nekom mom shvatanju, Wendigo je neki popišani ker, irvas, jelen ili slično. Naišao sam na više izvora ali bitno je da hoda na dve noge i da jede ljude.

Wendigo nastaje kada čovek (ili žena, moramo biti ravnopravni) na indijanskoj teritoriji počini kanibalizam.

U suštini Wendigo je ime za duha, koji obuzme čoveka i tera ga da postane govno prema ostalima u zajednici, tako što ih napada i pokušava da ih pojede.

Vidi Šimuna što mlatara tom sikirom, iđeš u peršin!

Prema nekom skeptičnijem pristupu mogu da nagađam iz koje okolnosti je legenda nastala.

Verovatno je, igrom slučaja, neki jadničak pojeo ljudsko meso jer nije imao šta drugo da jede, pa ga je toliko trauma pukla u mozak da je sam sebe ubedio da je čudovište, a budući da je Wendigo stara priča sumnjam da su tada imali psihijatre.

Ovo je neka mentalna prsotina – iz Floride – ali iskreno da li vas to čudi?

Po legendama, Wendigo je toliko dobar lovac, da može da oponaša glasove čak i vama najbližih osoba, što po nekom mom mišljenju može da zbuni samo idiota. Ajde iskreno, kolike su šanse da vas sestra ili keva zovu iz neke vukojebine?

U mom slučaju malo veće – jer živim u vukojebini, ali i dalje.

Ne znam ga lično – ali po slici bi rekao da mu smrdi iz usta

Kako ja da ubijem to čudo?

Nikako.

Okej dobro, postoje kao neki načini, ali ništa što je 100% izvodljivo.

Prva stvar, zaboravite antičku kuburu svog pradedepogođeni Wendigo će se regenerisati – i to brzo. A i šansa da ćete ga pogoditi s tom kuburom je još manja, pa ćete verovatno završiti na nekom drvetu dok vam kubura visi obešena o kurac ili ugurana u pičku, ili ćete jednostavno sami sebe pogoditi jer ne znate kako se drži puška.

Ako mene pitate, bolje unajmite Van Helsinga – taj brat šije face.

Napomena: Na jednom sajtu je pisalo da nakon što ga pogodite srebrnim metkom, srce treba da smrskate ko mleveno meso i sahranite u kovčegu u crkvenom groblju. Crkva mi ne liči na nešto što su indijanci imali, te sumnjam u pouzdanost ove metode.

Jedini čovek koji može da bude od pomoći u takvim situacijama

Drugi način koji sam našao (u Until Dawn) je vatra.

Navodno Wendigo se plaši vatre i izbegava je što je više moguće, tako da uzmajte onu rakiju što su vaši čuvali za svadbu, sipajte u bocu, natopite krpu s njome i gađajte to čudo ko da je vaša bivša/bivši.

Ako nemate rakije, prva stvar, treba da se ubijete – a drugo, benzin može da posluži.

Dobri stari Molotovljev…

Ako niste totalni idiot – to jest, ako niste promašili i Wendigo se zapalio, možete mirno da se opustite, jer ste ubili čoveka, a duh Wendiga je opet na slobodi i traži drugu žrtvu.

U svakom slučaju, to bi bilo to za ovu legendu, a u sledećem delu ovog serijala pišem o Krvavoj Mariji (verovatno).

Karantinski dnevnik – Dani #14 i #15 (Final)

I stigosmo nekako do kraja ovog serijala, ali ne i do kraja ovog sranja sa koronom. Gledajući unazad, želim da se izvinim 2019-oj i 2018-oj. Naspram ovog sranja su bile dobre godine i moje mentalno zdravlje je tada još i bilo donekle čitavo.

Molim te vrhovni vođo, uteraj nam karantin od 24h, samo da se ova patnja što pre završi.
Ja iskačem iz gajbe i kršim policijski čas sa ostalom bagrom, kolorizovano, April 2019

Sve u svemu, u ova dva dana sam maltene samo igrao igrice. Pošto sam uglavnom igrao horor, mojim komšijama je bilo veselo kada su, u 3 ujutru, čuli neljudske krike iz moje sobe. Kad smo već kod 3 ujutru, postoji jedna legenda koju želim da podelim s vama…

Legenda kaže, da ako u 3 ujutru stanete ispred ogledala, i krenete da vrištite Bloody Mary, vaša majka će ustati iz kreveta i odrati vas od batina jer se ko idiot, u 3 ujutru, derete ispred ogledala.

Složićemo se da je malo previše vukla

Takođe sam danas oko pola 5 ujutru dobio zanimljiv poziv s nepoznatnog broja. Umesto da pizdim, što ne treba da radite, javio sam se, udario mute i pustio budalu da troši kredit čekajući moj odgovor, dok ja lepo putujem kroz zemlju snova i jašem ljubičaste jednoroge po cvetnoj bašti Bob Marlija.

Osobama koje rade „prank calls“ u pola 5 ujutru, želim da poručim da im je život tužan do srži i da im je bolje da pare koje će dati na telefonski račun, potroše na omču

Osim igrica, nisam ništa pametno radio, sem što sam pušio pljuge i ,u pokušaju, svirao gitaru. Više nisam ni informisan što se trenutne situacije tiče, jer me toliko boli kurac, da ako mi padne bomba u dvorište, ne bi imao volje ni da umrem od eksplozije.

Doduše nadam se da će sve ovo brzo proći, jer mi nedostaju neke stvari. A kao i svaki normalan čovek imao sam velike planove za ovu usranu godinu. Ako malo bolje razmislimo, ova godina je stvarno sranje počela: tenzije na istoku, Australija gori, Venecija poplavljena, koronavirus. Sad još samo fali da nas pogodi meteor i možemo svi lepo u tri pičke materine.

Ništa mi drugo ne preostaje nego da sahranim ovaj serijal dok još nije kasno, i dok ne postane još veće sranje nego što jeste. Trudiću se da pišem dnevno ili barem tri puta nedeljno, zavisi od situacije i mog mentalnog stanja, mada je moje stanje toliko loše da ću ga početi zvati mentalno sranje.

Tako da…


Počivaj u miru karantinski dnevniče!

Karantinski dnevnik – Dani #12 i #13

Pozdrav svim dobrim ljudima koji čitaju ovo smeće. Vi ste razlog zašto se još nisam ubio i zašto i dalje mislim da je ova investicija od €100 totalno vredela. Odlučio sam da dane 12 i 13 upakujem zajedno u jedan veći post kao i dane 14 i 15, iz jednostavnog razloga da sam lenj ko kurac i tek sad sam skupio inspiracije da pišem.

Drugi razlog je jer me već smorio serijal i hoću da ga završim

Ova dva dana vredi grupisati jer su se slično odigrali – išao sam u prodavnicu po pljuge, svirao gitaru i gledao narkomane na VICE-u (preporučujem Hamilton’s Pharmacopeia).

Ovako otprilike izgleda intro

Ostatak dana sam provodio gledajući gameplay za novi Mount and Blade. Ovo radim čisto iz razloga što nemam para za redovan kompjuter (spucao na ovaj blog), pa reko ajde barem da vidim kako izgleda.

Neke igre koje pratim su 18+, pa gameplay gledam na PornHub-u

Kad smo već kod igrica naleteo sam na jednu koja me podseća na Stranger Things, seriju koju još nisam pogledao (kao ni Mr Robot ili Sex Education), jer sam užasan sa organizacijom i ne uradim ništa do kraja.

Elem, igrica se zove The Blackout Club, i izgleda relativno zanimljovo – posebno Enhanced Horror Mode, mada proverite sami.

Ako vam dete ovako izgleda, nemojte se začuditi ako ga iz straha za svoj život šutnem u facu

Ostatak ovog 13. dana ću verovatno provesti na PH Premiumu, jer kako čujem ulazimo u totalni karantin i nema nigde napolje 24h. To može biti i dobra i loša stvar, ali znate moj stav po tom pitanju – zabole me kurac.

Ovako se osećam kad skontam da sam u izolaciji

Doduše, nadam se da će do kraja Maja ovo sranje biti gotovo jer imam veoma važne planove posle Maja i ne želim da mi ih kineski virus upropasti.

Hvala svima koji prate ovaj blog, ljubim vas i za dan-dva se vratite po novi post.

Karantinski dnevnik – Dani #10 i #11

Za sve koji se pitaju, a niko se ne pita, zašto juče nije bilo dnevnika – izvinjavam se zaspao sam. Da dobro ste čuli, nisam se ubio nego samo pljosnuo na krevet i to je to.

Ja juče

Uglavnom šta se to magično moglo desiti u dva dana? Ništa, apsolutno ništa. Juče sam zapravo maltene prespavao ceo dan zato što prekjuče nisam ništa spavao celu noć pa se to vratilo da me ujede u bulju – a verovatno će i večeras tako biti.

Naš najveći problem

Juče sam takođe nešto čačkao procesor i to čudo se toliko ugrejalo da imam opekotine – jebeni Intel. Sve u svemu danas sam stavljao termalnu pastu i vide li čuda velikoga, sve ide glatko. Čuo sam takođe negde da može kao pasta za zube da posluži, ali to vršite na sopstvenu odgovornost.

Imaću flešbekove od tog procesora

Budući da se ništa nije desilo, nastavio sam da uživam u svetom činu spavanja. Danas, s druge strane, isto se nije desilo ništa specijalno o čemu vredi pisati, tako da mogu i danas da prespavam čitav dan.

I ovo čudo pišem dok mi se oči zatvaraju

Pošto mi se izgleda oči sam zatvaraju mislim da je to jasan znak – treba da se ubijem. Odlučio sam da zapravo spavam ove noći, jer ako to ne uradim, moje mentalno zdravlje će propasti, a to ne želimo… Zar ne? Takođe htedoh da kažem nešto važno

Mogao bih ići u beskraj s ovim serijalom smeća, ali sam odlučio da ga ograničim na 15 tekstova, što znači da posle 15 dana pisanja ovog sranja, kreću nove diskusije od seksa pre braka do pucnjeva Zvezdana Jovanovića. Nadam se da ste uzbuđeni koliko i ja, a ja sad odoh nazad da spavam.

Karantinski dnevnik – Dan #9

Današnji dan je imao zanimljiv početak – išao sam sa majkom u prodavnicu.

Ustao sam oko 6, kako bih majka i ja mogli da krenemo u prodavnicu da budemo tamo u 7. Bez obzira koliko god smo uranili, prodavnica je već bila puna. Stavio sam svoju masku i rukavicu koju sam dobio od majke. Na pola puta, rukavica je pukla i ostavila deo između kažiprsta i srednjeg prsta širom otvoren. Sva sreća pa mi je rukavica pukla, a ne kondom.

Ako ovo čudo pukne, neće biti lepo

U prodavnici su na podu bile oznake, kako bi ljudi znali da drže odstojanje od 2m, ali prolazi su sami po sebi bili uski. Uprkos znakovima i uskim prolazima debili su i dalje jurišali po prodavnici kao da je Battle Royale, a ne jebena nabavka. U više navrata sam dobio neku neopisivu želju da slučajno zakačim osobu koja je projurila pored mene sa kolicima u kojima je 90% WC papir.

Više ne znam kako objasniti mungosima da kolica za kupovinu nisu njihov lični trotinet

U tom obilasku lokalne prodavnice, gde sam video svoju profesorku matematike iz srednje i odlučio da se sakrijem, moja majka je pokupila neke osnovne stvari, a ja ko ja, uzeo mango i avokado, 4 čipsa, 2L kole i 6 pakli cigareta za svaki slučaj ako se uvede milicijski čas od 24h.

Ne znam da li je u pitanju korona ili neki treći kurac, ali kasirka je bila toliko neljubazna da mi došlo da skinem masku i da joj pljunem u facu. Eto onako čisto radi fore.

Ovaj bata zna u čemu je stvar

Poslepodne mi je došao drug sa kompjuterom, da ga malo opravim i očistim. Njegov računar je i dalje kod mene i nisam još počeo da radim na njemu ali neka, ima vremena. Takođe sam saznao da su komšijini klinci ceo vikend kod komšije što će isto biti zanimljivo… NE U TOM SMISLU JEBO’ VAS OTAC BOLESNI.

Okej, šalu na stranu, klinci su stvarno presmešni i slušajući ih kako pričaju o školi mi vraća sećanja na osnovnu gde su me svi tukli, pa ako već nisam onda, poželim da se ubijem sada.

Ne brinite se, nisam bio crnac u osnovnoj – ovo je samo neka random slika sa interneta

Takođe ti klinci su jedini kojima mogu da se kurčim kako i šta sam radio bez da misle da sam šupak ili tako nešto. Uvek se smeju na moje očajne fore i mada ponekad znaju da pomenu nekog Baku Praseta i Čodu (skrenuo sam pažnju njihovim roditeljima na to), dobri su.

Nažalost, ne mogu zauvek da odlažem popravku onog računara što mi je donet pa moram da vas napustim sada, a od mene ćete čuti i sutra, ako me (daj Bože) ne udari struja, to jest.