Karantinski dnevnik – Dan #4

I četvrti dan se konačno spustio nad nama, a to znači šta? U pravu ste, još egzistencijalne krize i umiranja zbog gluposti koje nemaju veze sa pravim životom.

Moj dan je počeo tako što me majka probudila da mi kaže da je moj otac budala, što sam ako ćemo iskreno, već znao i da je zaboravio neki lek kod kuće (ne palite se nije Xanax, ili bilo šta slično), pa da moram da mu odnesem isti na posao.

Dobar dan, ja vam doneo paketić!

Nakon putovanja preko kombinacije Narnije i Srednje Zemlje (zapravo samo malo dalje od centra grada), sa probušenom zadnjom gumom na bicikli i očima koje se jedva otvaraju, jer sam debil pa opet nisam spavao, stigao sam do svog oca i dostavio mu paketi… ovaj lek.

Dok sam putovao upoznao sam neke male ljude koji su mi nudili čudne biljke za 500 dinara.

Povratak kući je bio još veća avantura, jer mi je guma bila još više ispumpana, a i morao sam do prodavnice da se uštekam pljugama i alkoholom koje konzumiram, ne zato što sam u teškom kurcu i ne osetim više ništa, pa pronalazim osećaj u porocima, nego jer mi je do jaja i boli me kurac za tuđe mišljenje.

Posao od kuće je protekao zapravo bolje nego juče, ali kao ni mene, kontam da ni vas ne zanima posao od kuće pa nastavimo dalje. Nakon par privatnih stvari od kojih sam se tresao kao da sam glavni lik filma Rekvijem za snove (sjajan film, preporuka) u trenutku kada nema dopa, desilo se da sam slučajno zaspao pored mačke i samim time protraćio pola dana.

Na kraju će mi dnevnici biti samo gomila slova ‘Z’, jer bukvalno samo spavam i ništa drugo ni ne radim. Ali, ipak eto desilo se da sam išao do trafike (po još pljugi), i da sam tek na pola puta shvatio da me ljudi ne gledaju čudno jer ličim na kombinaciju serijskog ubice i hipika s Woodstock-a, nego jer sam ko debil krenuo u pidžami. Policiju, koja je prolazila, je očigledno bila sramota da me zaustavi pa su samo produžili. Hvala vam plavi drugovi!

Oj’ Živane, sve ti jebem! VIdi onog narkomana što šeta u pidžami!

Do mene je takođe stigla informacija da je stigao još jedan virus, Hantavirus, koji je takođe „made in China“, ali da nema potrebe da se brinemo jer nije ništa novo.

A jebemu, ja se taman ponadao…

Elem, počinje mi serija pa se čujemo mi sutra u novom izdanju karantinskog dnevnika, osim u slučaju da odlučim da se ubijem.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: