Nažalost, juče se nisam obesio kao što sam rekao da hoću, te dobijate novo izdanje ovog sranja. Danas se za divno čudo nisam probudio u 11, nego oko 6, jer sam morao do prodavnice po osnovne namirnice. Budući da me je mrzelo da se previše trudim da izgledam kao normalna osoba, seo sam na očevu biciklu, i sve sa pidžamom na sebi krenuo u prodavnicu.
Budući da se red ispred lokalne pekare protezao skroz od Novog Sada, pa do ulaza u sam objekat, skroz preko ulice, razmišljao sam da pregazim par ljudi. Onako čisto iz zabave, ali nažalost, primetili su me na vreme pa su se sklonili.
Obilazak prodavnice sam brzo završio, jer za razliku od nekih ljudi, nisam imao potrebu da uzmem 10 pakovanja WC papira. Nakon tog „mirnog“ putovanja do prodavnice, stigao je i red na doručak. Moj otac je napravio 10 jaja i nešto malo slanine, a ja kao budala misleći da treba sve da pojedem, pojeo svih 10 jaja i slaninu, pa se čovek krstio koga je napravio.
Posle smo moj otac i ja išli da nosimo neka drva do komšinice, te je moj otac, kao i uvek, izvukao neku rakiju od nje, a kasnije smo otišli kod drugog komšije da nešto zavari (nije ni meni jasno šta su pričali), pa je moj otac opet izvukao rakiju.
Nije da sam alkoholičar, nego znate, čisto za dezinfekciju.
Pošto sam opet preterao sa pićem, čim sam došao kući zalego sam, i zamalo zaboravio da treba da napišem novi deo ovog sranje serijala, koji se zapravo sviđa nekim ljudima.
To me čini srećnim, znajući da neko čita ovaj užas.
U to ime, odoh da nazdravim uz rakiju, a mi se vidimo sutra ako ne umrem od trovanja alkoholom, a nadam se da hoću.
