Današnji dan je imao zanimljiv početak – išao sam sa majkom u prodavnicu.
Ustao sam oko 6, kako bih majka i ja mogli da krenemo u prodavnicu da budemo tamo u 7. Bez obzira koliko god smo uranili, prodavnica je već bila puna. Stavio sam svoju masku i rukavicu koju sam dobio od majke. Na pola puta, rukavica je pukla i ostavila deo između kažiprsta i srednjeg prsta širom otvoren. Sva sreća pa mi je rukavica pukla, a ne kondom.
U prodavnici su na podu bile oznake, kako bi ljudi znali da drže odstojanje od 2m, ali prolazi su sami po sebi bili uski. Uprkos znakovima i uskim prolazima debili su i dalje jurišali po prodavnici kao da je Battle Royale, a ne jebena nabavka. U više navrata sam dobio neku neopisivu želju da slučajno zakačim osobu koja je projurila pored mene sa kolicima u kojima je 90% WC papir.
U tom obilasku lokalne prodavnice, gde sam video svoju profesorku matematike iz srednje i odlučio da se sakrijem, moja majka je pokupila neke osnovne stvari, a ja ko ja, uzeo mango i avokado, 4 čipsa, 2L kole i 6 pakli cigareta za svaki slučaj ako se uvede milicijski čas od 24h.
Ne znam da li je u pitanju korona ili neki treći kurac, ali kasirka je bila toliko neljubazna da mi došlo da skinem masku i da joj pljunem u facu. Eto onako čisto radi fore.
Poslepodne mi je došao drug sa kompjuterom, da ga malo opravim i očistim. Njegov računar je i dalje kod mene i nisam još počeo da radim na njemu ali neka, ima vremena. Takođe sam saznao da su komšijini klinci ceo vikend kod komšije što će isto biti zanimljivo… NE U TOM SMISLU JEBO’ VAS OTAC BOLESNI.
Okej, šalu na stranu, klinci su stvarno presmešni i slušajući ih kako pričaju o školi mi vraća sećanja na osnovnu gde su me svi tukli, pa ako već nisam onda, poželim da se ubijem sada.
Takođe ti klinci su jedini kojima mogu da se kurčim kako i šta sam radio bez da misle da sam šupak ili tako nešto. Uvek se smeju na moje očajne fore i mada ponekad znaju da pomenu nekog Baku Praseta i Čodu (skrenuo sam pažnju njihovim roditeljima na to), dobri su.
Nažalost, ne mogu zauvek da odlažem popravku onog računara što mi je donet pa moram da vas napustim sada, a od mene ćete čuti i sutra, ako me (daj Bože) ne udari struja, to jest.
