Karantinski dnevnik – Dani #14 i #15 (Final)

I stigosmo nekako do kraja ovog serijala, ali ne i do kraja ovog sranja sa koronom. Gledajući unazad, želim da se izvinim 2019-oj i 2018-oj. Naspram ovog sranja su bile dobre godine i moje mentalno zdravlje je tada još i bilo donekle čitavo.

Molim te vrhovni vođo, uteraj nam karantin od 24h, samo da se ova patnja što pre završi.
Ja iskačem iz gajbe i kršim policijski čas sa ostalom bagrom, kolorizovano, April 2019

Sve u svemu, u ova dva dana sam maltene samo igrao igrice. Pošto sam uglavnom igrao horor, mojim komšijama je bilo veselo kada su, u 3 ujutru, čuli neljudske krike iz moje sobe. Kad smo već kod 3 ujutru, postoji jedna legenda koju želim da podelim s vama…

Legenda kaže, da ako u 3 ujutru stanete ispred ogledala, i krenete da vrištite Bloody Mary, vaša majka će ustati iz kreveta i odrati vas od batina jer se ko idiot, u 3 ujutru, derete ispred ogledala.

Složićemo se da je malo previše vukla

Takođe sam danas oko pola 5 ujutru dobio zanimljiv poziv s nepoznatnog broja. Umesto da pizdim, što ne treba da radite, javio sam se, udario mute i pustio budalu da troši kredit čekajući moj odgovor, dok ja lepo putujem kroz zemlju snova i jašem ljubičaste jednoroge po cvetnoj bašti Bob Marlija.

Osobama koje rade „prank calls“ u pola 5 ujutru, želim da poručim da im je život tužan do srži i da im je bolje da pare koje će dati na telefonski račun, potroše na omču

Osim igrica, nisam ništa pametno radio, sem što sam pušio pljuge i ,u pokušaju, svirao gitaru. Više nisam ni informisan što se trenutne situacije tiče, jer me toliko boli kurac, da ako mi padne bomba u dvorište, ne bi imao volje ni da umrem od eksplozije.

Doduše nadam se da će sve ovo brzo proći, jer mi nedostaju neke stvari. A kao i svaki normalan čovek imao sam velike planove za ovu usranu godinu. Ako malo bolje razmislimo, ova godina je stvarno sranje počela: tenzije na istoku, Australija gori, Venecija poplavljena, koronavirus. Sad još samo fali da nas pogodi meteor i možemo svi lepo u tri pičke materine.

Ništa mi drugo ne preostaje nego da sahranim ovaj serijal dok još nije kasno, i dok ne postane još veće sranje nego što jeste. Trudiću se da pišem dnevno ili barem tri puta nedeljno, zavisi od situacije i mog mentalnog stanja, mada je moje stanje toliko loše da ću ga početi zvati mentalno sranje.

Tako da…


Počivaj u miru karantinski dnevniče!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: