Karantinski dnevnik – Dan #8

Ako ste se ikada zapitali kako je to kada ne spavate više od 24h, nemojte. Osećaj nije nimalo prijatan, i koliko god sam hteo da se ubijem, nisam imao snage za to velikodušno delo. Da ne pominjemo da je deprivacija sna ozbiljna stvar koja može da izazove audio-vizuelne halucinacije… što u nekim situacijama i nije loša stvar, ali nemojte.

Ako ne spavate dovoljno, može se desiti da krenete da pričate razne gluposti poput: „Pa kapitalizam i nije toliko loš“ i sličnih sranja.

„Uvek se userem Radiše kad ga vidim pored sebe“ – ja kada tripujem u kasne noćne sate bez trip-sitera.

Dobra stvar moje deprivacije sna je to što sam se u 4:20 (blaze it), setio kako bi mogao da rešim neki problem, za koji sam prošle nedelje potrošio dobar deo mog ionako raspalog mentalnog zdravlja. Problem sam uspeo da rešim, tako da sam zadovoljan ishodom, čak iako mi je zdravlje demolirano ko’ Hirošima i Nagasaki zajedno.

Sa šaljive strane, juče sam čuo najbolji vic ikada:

Svakom punoletnom građaninu Srbije po 100 evra

Ovo mi je iskreno bilo toliko smešno, da mi više nije ni bilo smešno, već žalosno, no ako vrhovni vođa ispuni izjavu (a svi znamo da neće), povući ću reč.

Oh, vrhovni vođo, prosledi nam svoju mudrost, molimo te

Što se situacije u zemlji tiče, sva ta pizdarija sa koronom i to, imam par stvari da naglasim.

Bilo je smešno na početku. Niste smešni ako se krećete u toku policijskog časa, ne nosite masku i rukavice u javnosti i ostale pizdarije.

Biće smešno kada budete morali da donirate državi 150 hiljada zato što ste idiot (mogli bi od ovog da nam podele tih €100) i kad vas narod i milicija bude išutirala jer ste debil i širite zarazu ko maloumnik.

Slobina milicija – Best milicija

Ja nemam da doniram državi tu sumu novca, pa sam kod kuće, kao što bi svako trebao ovih dana.

Kao što se da zaključiti iz ovih tekstova, moje mentalno stanje uopšte ne propada – nimalo, i tom prilikom želeo bih svim građanima ove predivne države Ruande da čestitam Božić i Novogodišnje praznike.

Hvala vam što ste pratili Dnevnik RTS-a, ja sam Aleksandar Vulin i želim vam vojni rok.

Karantinski dnevnik – Dan #7

Nažalost, juče se nisam obesio kao što sam rekao da hoću, te dobijate novo izdanje ovog sranja. Danas se za divno čudo nisam probudio u 11, nego oko 6, jer sam morao do prodavnice po osnovne namirnice. Budući da me je mrzelo da se previše trudim da izgledam kao normalna osoba, seo sam na očevu biciklu, i sve sa pidžamom na sebi krenuo u prodavnicu.

Ja i momci kada idemo u prodavnicu po WC papir.

Budući da se red ispred lokalne pekare protezao skroz od Novog Sada, pa do ulaza u sam objekat, skroz preko ulice, razmišljao sam da pregazim par ljudi. Onako čisto iz zabave, ali nažalost, primetili su me na vreme pa su se sklonili.

Ja, kada penzioneri opet zabodu na pešačkom.

Obilazak prodavnice sam brzo završio, jer za razliku od nekih ljudi, nisam imao potrebu da uzmem 10 pakovanja WC papira. Nakon tog „mirnog“ putovanja do prodavnice, stigao je i red na doručak. Moj otac je napravio 10 jaja i nešto malo slanine, a ja kao budala misleći da treba sve da pojedem, pojeo svih 10 jaja i slaninu, pa se čovek krstio koga je napravio.

I ovo bi mi bilo malo, koliki sam retard…

Posle smo moj otac i ja išli da nosimo neka drva do komšinice, te je moj otac, kao i uvek, izvukao neku rakiju od nje, a kasnije smo otišli kod drugog komšije da nešto zavari (nije ni meni jasno šta su pričali), pa je moj otac opet izvukao rakiju.

Nije da sam alkoholičar, nego znate, čisto za dezinfekciju.

Rakija je iz raja izašla

Pošto sam opet preterao sa pićem, čim sam došao kući zalego sam, i zamalo zaboravio da treba da napišem novi deo ovog sranje serijala, koji se zapravo sviđa nekim ljudima.

To me čini srećnim, znajući da neko čita ovaj užas.

U to ime, odoh da nazdravim uz rakiju, a mi se vidimo sutra ako ne umrem od trovanja alkoholom, a nadam se da hoću.

Karantinski dnevnik – Dan #6

Famozni šesti dan se spustio nad nama. Ovaj dan je meni počeo oko 11, jer totalno nisam proveo celu noć sa svojim PornHub Premium nalogom (Eh, da mi je Lane Rhoades u ovom karantinu).

Ako vas i jebeni PornHub moli da ostanete kod kuće, barem ostanite za vreme policijskog časa.

Ja sam lično hteo da izađem na kratko, ali nakon mentalnog raspada izazvanim gubitkom ključeva, odlučio sam da ipak ne odem od kuće i samim tim pomogao ovom već napaćenom stanovništvu. Odlučio sam se za alternativu koja je mnogo manje opasna za moje zdravlje, te sam ispušio 3 kutije cigareta u roku od 5 sati i dobio trovanje nikotinom.

Dok vi ovo čitate verovatno sam zapalio još jednu.

Na moju nesreću nisam poginuo i pošto me cigarete nažalost nisu ubile, pomislio sam da alkohol hoće, ali nisam imao ništa jače od piva, pa sam popio to što mi je ostalo, 1 pivo. Na početku meseca sam imao oko 50 limenci (jebem mu mater), ali pošto sam alkoholičar koji po svaki dan stuče 80 litara, možete sami da zaključite kako se to završilo.

Po jednoj legendi, koja se priča u mojoj kući, jednom prilikom su mi našli krv u pivotoku.

Kada sam upalio televizor, video sam neke doktore kako pričaju o virusu. Mislio sam da ću zapravo gledati, međutim video sam da je s njima Dr. Danica Grujičić. Ista Danica, koju sam na VICE gledao kako pljuje po vutri, jer je njoj bolja forica da pacijenta u bolovima rokne morfijumom. Nisam medicinar, tako da nemam prava da sudim mnogo o njenom stavu na objektivan način. Subjektivno, joj poručujem da ne sere mnogo i da upali koju buksnu. Možda joj pomogne sa izlivima besa.

„It’s a plant, not a drug. Therefore I’m not a drug dealer, I’m a botanist.“

Odmah posle toga sam ugasio televizor i otišao na tavan da se obesim, jer ionako nisam imao šta pametnije u planu.

Ako i sutra izađe novi deo dnevnika, znajte da se nisam ubio, nego samo otišao da zapalim cigaru.

Karantinski dnevnik – Dan #5

Dobro veče dobri ljudi. Kako ste? Ja se za promenu dobro osećam jer sam pre par minuta, gledao vrhovnog vođu na TV-u kako moli penzionere kao Boga da ostanu kod kuće. Ne znam za vas ali mene bi bolela duša da sam penzioner i da ne poslušam tog čoveka.

Moram se takođe pohvaliti da sam od majke dobio najseksi masku na tržištu, tako da, ako me dosad ljudi nisu čudno gledali, počeće.

Hejteri će reći da je gej!

Takođe sam primio vesti da su uhapšeni neki dileri koji su valjali spid i tablete jer su uhvaćeni za vreme policijskog časa. Za njih imam jednu poruku i savet: Ako već kršite zakon, kršite jedan. Nemojte istovremeno više zakona da kršite.

Evo Jovanka, tačno 30 komada

Današnji dan je bio dosta produktivan. Čak sam se penjao na tavan, kako bih stavio ciglu na ulaz da mi mačka ne bi opet ušla i grickala kabel za internet. Naravno, pošto nije mogla da gricka kabel odlučila je da mi grize papuču pa mi sad papuča izgleda ko kiseli krastavac koji je neko stavio u mikrotalasnu.

Što je najgore mislim da ću pokušati da ubacim krastavac u mikrotalasnu

Današnji dan treba uvesti u istoriju, jer sam uspeo da izdržim čitavih 5 minuta, a da ne pomislim da sebi oduzmem život majčinom peglom za kosu. Posle toga sam razmišljao da prerežem vene, ali nisam hteo da me porede sa napaljenim klinkama koje drkaju pičku na Vladu Georgijeva, pa sam odustao od te avanture.

Kada brate umrem, na grobu nek mi plešu. Nek DJ pušta jungle dok se uplakani krešu.

Krankšvester, Gaber

Pošto se bližimo kraju ovog dana da odgovorim na jedno pitanje. Neki ljudi su me pitali da li je ovaj blog neka vrsta urlika za pomoć, a moj odgovor je negativan, haha… Molim vas pomozite mi.

Karantinski dnevnik – Dan #4

I četvrti dan se konačno spustio nad nama, a to znači šta? U pravu ste, još egzistencijalne krize i umiranja zbog gluposti koje nemaju veze sa pravim životom.

Moj dan je počeo tako što me majka probudila da mi kaže da je moj otac budala, što sam ako ćemo iskreno, već znao i da je zaboravio neki lek kod kuće (ne palite se nije Xanax, ili bilo šta slično), pa da moram da mu odnesem isti na posao.

Dobar dan, ja vam doneo paketić!

Nakon putovanja preko kombinacije Narnije i Srednje Zemlje (zapravo samo malo dalje od centra grada), sa probušenom zadnjom gumom na bicikli i očima koje se jedva otvaraju, jer sam debil pa opet nisam spavao, stigao sam do svog oca i dostavio mu paketi… ovaj lek.

Dok sam putovao upoznao sam neke male ljude koji su mi nudili čudne biljke za 500 dinara.

Povratak kući je bio još veća avantura, jer mi je guma bila još više ispumpana, a i morao sam do prodavnice da se uštekam pljugama i alkoholom koje konzumiram, ne zato što sam u teškom kurcu i ne osetim više ništa, pa pronalazim osećaj u porocima, nego jer mi je do jaja i boli me kurac za tuđe mišljenje.

Posao od kuće je protekao zapravo bolje nego juče, ali kao ni mene, kontam da ni vas ne zanima posao od kuće pa nastavimo dalje. Nakon par privatnih stvari od kojih sam se tresao kao da sam glavni lik filma Rekvijem za snove (sjajan film, preporuka) u trenutku kada nema dopa, desilo se da sam slučajno zaspao pored mačke i samim time protraćio pola dana.

Na kraju će mi dnevnici biti samo gomila slova ‘Z’, jer bukvalno samo spavam i ništa drugo ni ne radim. Ali, ipak eto desilo se da sam išao do trafike (po još pljugi), i da sam tek na pola puta shvatio da me ljudi ne gledaju čudno jer ličim na kombinaciju serijskog ubice i hipika s Woodstock-a, nego jer sam ko debil krenuo u pidžami. Policiju, koja je prolazila, je očigledno bila sramota da me zaustavi pa su samo produžili. Hvala vam plavi drugovi!

Oj’ Živane, sve ti jebem! VIdi onog narkomana što šeta u pidžami!

Do mene je takođe stigla informacija da je stigao još jedan virus, Hantavirus, koji je takođe „made in China“, ali da nema potrebe da se brinemo jer nije ništa novo.

A jebemu, ja se taman ponadao…

Elem, počinje mi serija pa se čujemo mi sutra u novom izdanju karantinskog dnevnika, osim u slučaju da odlučim da se ubijem.

Karantinski dnevnik – Dan #3

Evo uspeli smo doći i do trećeg dana nekim slučajem, a da se još nisam obesio mokrom čarapom, što je za neke dobra a neke loše stvar. Današnji dan je bio malo više opušten, ako izuzmemo činjenicu da sam morao po snegu ići do grada i nazad kući. Bilo je toliko hladno da sam jedva čekao da se vratim kući i maltene uskočim u vatru.

Možda mi se posreći pa se okliznem i umrem

Čak sam poneo računar iz firme radi lakšeg rada od kuće, ali kao i obično, nešto sam ujebo pa mi nije radio mikrofon kako treba pa nisam mogao da komuniciram sa kolegama kako treba. Umesto video poziva, kako je bilo planirano, komunikacija se vršila putem goluba pismonoše, koji je navučen na dop, pa se par puta prospe dok leti ali nema veze zajedno smo jači zar ne?

Živojin, lokalni pokojni golub pismonoša i narkoman

Nakon što sam goluba poslao na odvikavanje gde ga je pop ubio lopatom (RIP Živojin), uspeo sam i da skupim dovoljno volje da uradim par stvari. Taman je i u tome vreme došao moj otac, i odmah krenuo da mi kenja da odem po sok, jer će doći gosti, gosti koje nisam ni gledao jer sam se sakrio u svoju sobu ko mali goblin. Ja se spremio sve lepo u prodavnicu, međutim igrom slučaja završio sam kod komšije koji švercuje uvozi robu iz Mađarske. Ko zna možda je i koronu uvezo’, nisam pitao dal’ ima.

Ostatak svog dana sam proveo spavajući, umesto da sam se kao dobar dečko javio svojoj sudoperi devojci. Da, uspeo sam nekako da prevarim osobu suprotnog pola da uđe u viši stepen socijalnog odnosa sa mnom. No iskreno pomalo mi žao devojke. Ceo dan me nema, jer sam idiot koji samo spava i radi pa se odjednom pojavim ko’ divlji Pokémon koji iskače iz žbuna, a uveče zabodem uz neku igricu pa joj se ni onda ne javim.

A gde su vam rukavice, majku vam jebem?

I eto stigli smo do kraja trećeg dana, bez da sam uzeo omču i skratio sebi muke, što je zapravo jako veliko iznenađenje verovali ili ne. Gledaću da izbacujem postove dnevno, ali izvinjavam se unapred ako zaginem negde pa ne objavim. Možda ću pisati unapred pa samo objavim kad bude vreme, ali sve u svoje vreme.

Vi samo uživajte i kao što kaže vrhovni vođa Mali Alek, ostani kod kuće.

Karantinski dnevnik – Dan #2

I evo nas kod tog famoznog drugog dana. Zapravo, da budem iskren, nije se mnogo toga promenilo, osim što mi je majka ostala kući, jer zbog nekog razloga nije išla na posao.

Počinjem polako da sumnjam da mi roditelji krišom unose koronu u kuću

Rad od kuće je zapravo prošao bolje nego juče, jer mi je laptop riknuo samo 3 puta, pa sam samim time uspeo mnogo više da uradim. Moja mačka je, kao i obično, bila kurvetina i nije htela da se igra sa mnom pa sam bio primoran da se igram sam sa sobom…opet (Ko razume shvatiće).

Moja kurv…ovaj mačka.

Ali u svom tom moru govana koje se naziva mojim životom desila se jedna lepa stvar. Švrljajući po Instagramu video sam najnoviji post PornHub-a, gde sam primetio da daju besplatni premium, svima, na 30 dana kao da biste imali šta da radite kod kuće. Budući da ovaj mesec još nisam uplatio Premium, a sva sreća da nisam, odlučio sam da zgrabim promociju, a i vi biste trebali. Evo vam ga link.

Mmm, stavi mi ga u dupe Gvozdene!

Nakon što nisam protraćio pola dana na PornHub-u, vratio sam se u kuhinju gde je majka već upalila Dnevnik da se informiše. Ignorisao sam većinu stvar sem nekih balvana koji naplaćuju dezinfekciju stanova ili kuća. Za ljude koji profitiraju na tuđoj panici, u vanrednom stanju, postoji posebno mesto u paklu, mada kad bolje razmislim koliko naivan moraš biti da pustiš čoveka sumnjivog tena u svoj dom?

Peri ruke, pre nego što uradiš ništa.

U mom prvom postu sam predvideo dilere WC papira mada vam ovo dođe isto. Takođe je vrhovni vođa izjavio neko masovno testiranje. Nisam baš siguran kako se testira na virus, ali video sam neki štapić koji se gura kroz nos. Većina ljudi će se složiti da to izgleda veoma neprijatno, međutim pošto su mi nervni završetci u nosu već izumrli od Mađarskog spida mislim da neću imati problem sa tim.

A faszamat!

Nadam se da vam se svideo ovaj uvid u moju dnevnu patnju (biće ih još), a pre nego što završim ovaj post želim da pozdravim Norbiku iz Segedina. Norbi volim te i dolazim ti u posetu čim se ovo sranje završi, nemoj da potrošiš sav „prašak za pecivo“ ko’ prošli put, jebem mu mater…

Karantinski dnevnik – Dan #1

Par dana nakon što je Korona ušla u Srbiju, počeli su mimovi. Narod se podelio na tri vrste: oni što paniče, teoretičare zavere i ove normalne. Što se mene tiče, volim dobru teoriju zavere, ali imam svoje granice. „Najbolja“ koju sam dosad čuo je kako je koronavirus napravljen u laboratoriji zato što svetske vlade žele da zamene „baterije na pticama“. Da, dobro ste čuli. Postoje ljudi koji veruju da su ptice samo dronovi koje vlada koristi da narod (ili tako nešto).

‘Alo, Gvozdene? Znam šta si radio prošlog leta

Elem, da ne skrećem previše sa teme, vratimo se mi na današnji dan. Kao i svaki drugi dan ustao sam oko 6 sati, i kao i obično, odma poželeo da sebi oduzmem život budući da sam opet zalego oko 3-4 ujutru, međutim pre nego što sam uspeo da se dočepam omče koju držim u ormanu za ovakve dane, majka mi je uletela u sobu i rekla mi da se teram na posao. Sva sreća pa sam danas radio od kuće inače bi se verovatno bacio pod neki autobus usput.

Zamislite tu scenu da ste vozač autobusa i pokupite nekog retarda koji se bacio pod vaše vozilo

Raditi od kuće zapravo nije loša stvar, ako izuzmemo činjenicu da sam proveo 2 sata podešavajući radno okruženje jer mi je laptop stariji od Isusovih sandala i ukočio se barem 20 puta pa sam morao da ga restartujem. Takođe sam nakon pola sata redovnog rada odlučio da bi valjalo pojesti nešto pa sam umalo zapalio kuću pokušavajući da ispečem par jaja.

„Opet mi zagorela slanina, Ljubiša će me sigurno ubiti.“

Nakon što sam ugasio požar izazvan mojom retardacijom otprilike se i radno vreme završilo, pa sam odlučio da bi bilo veoma pametno stući 10 limenci piva u roku od 20 minuta i razvaliti se na krevet dok moja mačka samo čeka da joj zapišam pesak po treći put danas. I pre nego što me ljudi pitaju zašto pijem sam, da ja pitam vas: „A zašto ne?“

Moj život u karantinu

U svakom slučaju moram priznati da ovaj karantin veoma pozitivno deluje na moje mentalno zdravlje, kao što se može primetiti u tekstu. Elem, nakon što sam se probudio posle višečasovnog sna izašao sam na terasu i primetio da pada sneg. Videvši sneg u Martu, odlučio sam da više ništa nije nemoguće i vratio se nazad u krevet. Kada se moj otac vratio kući i probudio me, oterao sam ga u pičku materinu i vratio se nazad u zemlju snova.

Kao što se da primetiti svoj dan sam proveo veoma kvalitetno, i iskoristivši njegov pun potencijal odlučio sam da se ne ubijem… još.

Masovna retardacija izazvana pandemijom COVID-19

Pre nego što počnem da pišam po dilerima WC papira i ovcama koje su razlog zašto nas Bog mrzi i pitanje je da li poseduju mozak, želeo bih da pozdravim ovaj napaćeni narod i pre svega naglasim da je moj lični stav takav da nisam nešto zabrinut zbog novog koronavirusa, prosto rečeno boli me kurac, ali da vidim zašto neki ljudi jesu. A vi ostali, moj problem nije u tome što ste zabrinuti zbog virusa. Moj problem je to što ste spremni da se potučete oko šećera, brašna i WC papira.

Šorka u prodavnici oko WC papira, Mart 2020, kolorizovano

Pre koji dan sam video snimak kako se ljudi fizički obračunavaju oko pakovanja WC papira. Odma me udario flashback na otvaranje Lidla u Srbiji i hteo sam da se ubijem još više nego tada, ali sam odustao od toga jer sam shvatio da bi mačka bila tužna (slika dole).

Moja mačka me osuđuje jer sam opet došao mortus pijan kući oko 5 ujutru, pojeo hranu iz njene činijice i pišao u njen pesak

Još jedan problem koji nastaje kada maloumnici pokupe 69 pakovanja WC papira i 420 kila šećera i brašna je u tome što ne ostaje dovoljno za ostale ljude. Lično mogu reći da sam obišao 10 prodavnici tražeći toalet papir, ali ne zato što sam degenerik pa se pakujem ko da je apokalipsa, nego jer sam se usro kad sam video koliko narod može biti glup. Sad će polako dileri svojim mušterijama da nude i WC papir (ovo nije šala, ponudili su mi jedan komad za 50 dinara), a brašno i šećer im i ovako prodaju ali kažu da je koks.

Linija brašna pomešana sa Tavankutskim peskom i lekovima za probavu

Za kraj bi samo želeo da zamolim svakog čitaoca, ako ima imalo mozga u sebi, da ne bude ovca i da troši pametno. Zamolio bih ga da razmišlja racionalno i da ne trči po ulici posle osam jer mu se šire muda. Činjenica je da ako ne ostajemo kući ovo sranje od karantina se neće skoro ukinuti.

Ako ste zarobljeni kući ko ova curka slobodno se roknite nečim da vam brže prođe vreme.

Poenta priče: Ne budi ovca i ne kupuj više nego što ti je potrebno, ostavi za druge, i pomozi starijim licima koja ne mogu sama da odu do prodavnice…

Ima da bude WC papira za 3 naredne godine.

Osim ako Vučić uvede karantin 24/7. Onda odosmo svi u kurac i idite pokupujte celu radnju što se mene tiče. Evo ja baš juče kupio 3 pakle cigara za svaki slučaj (barem nije WC papir).